beats by dre cheap

Kapućino(Znam da vas večina neće ni pokušati pročitati do kraja. Pa šta ima veze, i onako svi pišemo i objavljujemo prije svega zbog sebe. Ipak bilo bi mi drago da neko pročita da trud nije bio uzaludan...

Ivona je odlučila da zaradi koji dinar,tačnije kunu. Krenula je iz malog slavonskog mjesta na more. Javila se na neki oglas za posao. Tražili su su konobaricu i ona se prijavila. Nije imala nekog velikog iskustva. Ali rekli su joj - Naučićeš već usput. U ostalom novima uvale šank i pranje čaša a to sigurno znaš. Ljudi tamo uglavnom piju vino i pivo. I kafu naravno. To sa kafom je ustvari bio problem ona nikada nije napravila kafu na kafe aparatu do dolaska u taj primorski kafić. Bila je dovoljno pametna da upita kako se koristi taj aparat, jer kao kod nje nije bio takav gdje je radila. Neko od radnika možda i sam gazda joj onako nabzinu pokazao praveći se bi prvu jutarnju kafu. Pokazali su joj i točionik za pivo. S tim se već susretala na kirvajima. Ali opet svaki aparat ima neku svoju fintu koju trebaš znati. Ova je bio lak za rukovanje. Kad sam je ja upoznao bila je već desetak dana na poslu. Nije se još bila dobro uštelila, ali svoju nespretnost je spašavala šarmom. Slavonski naglasak je ponegdje pomagao,pogotovo kod drugih Slavonaca. Imao sam dogovor da nekog sačekam u tom kafiću. Rijetko sam tu dolazio jer je kafić bio unutar grada, bez pogleda na more. Ali za nekog brzog pića i poslovnog razgovora bio je uredu. Nisu bile ni neke gužve. Bar ne ujutro. Poneko od sezonaca bi iskoristio pauzu za marendu, i sjeo i popio po kafu ili bićerin. Pošto su sva tri stola ispred bila zauzeta ušao sam unutra i sjeo za šank. Uzeo sam dnevne novine da pregledam. Naručio sam kapućino. Neko vrijeme sam čekao, nisam ni primjetio da kafa ne dolazi. Ona je posluživala vani, i svako malo mi se izvinjavala. I odjednom dođe i reče tako da je samo ja čujem. Reče mi da nezna napraviti kapućino. Dobro rekoh -Napravi mi kafu nema veze. Nisam bio od onih koj bi sad digli frku, ono kako neznaš a radiš tu. - Znala sam ja da s tobom neće biti problem- reče mi. -Problem je u tome što su mi sjeli neki stranci. Moram napraviti pet kapućina. A ne znam. Upitah je ja hoće li da im ja kažem da uzmu nešto drugo ili da joj pomognem da napravi? Bi joj drago kad ču, da ja znam napraviti kapućino. Naravno da je izabrala varijantu da joj pomognem. Ušla je iza šanka i ja sam joj polako govorio šta treba uraditi sa mlijekom i parom. Nije joj baš pošlo za rukom da napravi više od jedne pjene za jedan kapućino. Kaže ona meni –Haj' ti molim te. Ne znam kako me nagovorila ali ja sam za sekundu bio iza šanka. Napravih tih šest kapućina, jer je neko dok sam pravio naručio još dva. Vratio sam se na vrijeme na svoje mjesto, jer je uskoro došao gazda. Bio je zadovoljan što je lokal pun. Primjetio je i one što piju kapućino. Pohvalio je kako se sve bolje snalazi. Jer najvažnije je biti brz da gosti ne čekaju previše. U onoj brzini ne napravih sebi kafu. Pa ne razmišljajući ponovo njoj rekoh da mi da kapućino. Ona me tako pogledala kao da nisam normalan, mislim da bi me rađe tad zadavila nego išta drugo. Napravila je kapučino san snova. Nikada više neće napraviti tako dobar. Znam, jer sam dolazio i kasnije. Pio bih te neuspješne. Znala je da se ja neću ljutiti.

Kad se čita može malo tiše!
http://mudroser.blogger.ba
14/11/2018 12:37