Kad se čita može malo tiše!

svi ste vi dio moje priče, ako i niste biće te-----------------------------------------dobro mi došli!

11.01.2017.

IZMEĐU POLICA je serija kratkih priča iz svakodnevnice jednog trgovca

Priča XII Putnik
 Posla nema. Počinješ sam izmišljati neke poslove samo da ti ne bude dosadno. I tako mi jedan dan krenuli u generalno čiščenje. Gazdarica došla da pomogne. Ona će biti za kasom i raditi dok mi čistimo. Mi ćemo joj eventualno dodati nešto što traže mušterije. Podjelili se mi u grupice pa radimo po već uhodanom rasporedu. Kolega i ja oprat ćemo tendu i prostor oko radnje. Žene će oprati portale. Svi ćemo skupa, kako ko bude završavao, prati frižidere. I na kraju presložit ćemo police i prebrisati sve artikle. Prekontrolisati detaljno rokove.
Nas dvojica smo tendu oprali tako dobro da je izgledala kao nova. Čak nam je neko i dobacio. -Sve se nema a nova tenda se kupuje...
 Smog i prašina čine stvari neprepoznatljivim. Kad smo je oprali ponovo se ukazala i reklama koja je bila na njoj. Bjela slova na plavoj podlozi relkamirala su jednu tvornicu sa mora. Stojimo nas dvojica tako pred radnjom odmaramo, kolega zapalio jednu, kad mu se već ukazala prilika. A ja uzeo neki sok, i lagano trošimo vrijeme, dok se tenda ne osuši. I prije nego je ponovo smotamo i vratimo na njeno mjesto. Kad čujemo glas...
 -Pa nisam znao da ste vi iz Rovinja. Bio je to neki prolaznik.
Kolega onako u šali dobaci- Jel' to vi niste znali?
 - Ma, ne bih ja ni skontao da nevidjeh da vam piše pozdrav iz Rovinja ovde- i pokaza na tendu
 -Nismo mi... –krenuh ja da mu kažem, da nismo iz Rovinja. Da se kolega šalio a da je ovo samo reklama.
 Ali on nastavi... -Ja sam bio u vojsci u Rovinju. Baš vam je lijep grad. Znao sam jednog kako mu je ono ime?... Ih davno je to bilo.
- Mi smo mladi ne vjerujem da bi smo ga mi znali. Ali nismo vam mi ...- pokuša sad i moj kolega da popravi situaciju i da kaže da je to bila šala.
 - U, evo mi taksija – reče naš neznanac- Baš mi je drago da sretoh nekog da me podsjeti na mladost. Sretan rad momci!
- Svako dobro i vama- gotovo u isti glas rekosmo nas dvojica.
Kad je čovjek otišao, nas dvojica smo se samo pogledali i nasmijali. – Ma zezao se čovjek sa nama garant- reče moj kolega.- Nije moguće da dosada nije vidio ovu reklamu.
 -Jest sigurno- složih se ja,a u sebi sam pomislio na jedan događaj od prije par godina kad sam radio u drugoj radnji. ...
 Dan je bio kao i svaki drugi. Kupci su se smjenjivali, kad uđe u radnju jedan momak. Kad sam ga ugledao bio mi je odnekud poznat. Izgledao mi je, kao malo drukčije. Ali nisam se mogao odmah sjetiti odakle ga znam.
 -Zdravo, ja bih popio jednu pivu ali nemam flaše.
Ja sam odmahnuo glavom kao znak da nema veze. Nije bilo prvi put da neko dođe i nabrzaka popije pivo odmah pred radnjom. Ožedne raja, pa kad vide u frižideru pivu ona ih sama zove. Izvadim pivu, otvorim je i dam mu je. Čovjek uredno plati. Odpije jedan guc i pogleda u mene. -Kako je ono tebi ime?
 Ja mu kažem svoje ime, i dalje pokušavajući da se sjetim odakle ga znam. Kaže i on meni svoje ime. Uobičajeno, znam najmanje pet ljudi sa tim imenom. Glupo mi bilo da ga pitam odakle ga znam. Imam taj problem, pozdravim nekog na ulici, mislim znam ga odnekud. Ako ne mogu da se sjetim, zaključim da ga znam kao kupca. Nerijetko se desi da je neka voditeljica sa televizije ili kakav manje poznat glumac. Pa da sad ne bih upao u zamku, izvini ti si meni poznat od nekud, mudro sam šutio. Nadao sam se da će on meni reći odakle se znamo.
 -Znaš li ti prijatelju- nastavio je on- da ti ja sad nisam ovde, ja sam ti sad u Doboju.
Ja se samo nasmješih, i klimnuh, kao da mi je rekao nešto sto se podrazumjeva samo od sebe. I dalje nisam kontao odakle ga znam. Ne znam koliko dugo je trajalo, ali on popi pivu i krenu napolje.
Na odlasku reče – Kako je ovo super, i drago mi je da sam s tobom mogao popričati.
 Kako je on prešao preko praga, tako sam se ja sjetio odakle ga znam. Bio je haj'mo reči poznata ličnost. Gledao sam ga u nekoj emisiji, govorio je kako je imao susret sa vanzemaljcima. Da je komunicirao sa njima. Čak je tvrdio da se vozio sa njima u njihovoj letjelici. Čovjek je stvarno bio iz okolice Doboja. Šta li mu je značilo ono '' ja ti sad nisam ovde, ja sam sad u Doboju'', nikad do kraja nisam ukapirao?
 Tih dana su govorili, da jedan komet jako blizu prolazi Zemlji. Slučajnost? Da li čovjek je samo svratio na pivu?